Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo ništa za jelo u roku od tri dana, organizam će sagoreti sve, pa i najmanje ostatke unetih namirnica. U tom momentu počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu, ali to radi na savršen način.

Prvo sagoreva i vari sve loše - bolesne ćelije, tumore, odumrle ćelije i slično. Počinje prekrasan proces prirodnog podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Bez ikakvih troškova uništavamo sve što je loše u organizmu tokom gladovanja, dok su vitalni organi poput mozga, srca i žlezda sa unutrašnjim izlučivanjem u potpunosti zaštićeni od bilo kakvih štetnih posledica.

Što može izgledati neverovatno, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline (gradivne jedinice proteina) koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija i ponovo koriste za nadogradnju novih. Ovo je dokazano na mnogim naučnim istraživanjima.

Različiti stavovi o gladovanju

Postoje različita mišljenja o korisnosti gladovanja. Neki tvrde da u razumnoj meri gladovanje može biti korisno, dok drugi ističu da je gladovanje stres za organizam, posebno za endokrini sistem koji mora da se prilagodi novim uslovima rada.

Jedan od ključnih argumenata protiv gladovanja je da organizam najpre troši ono najkvalitetnije, što znači da sportisti koji gladuju najpre gube mišićnu masu. Sa druge strane, mnogi ističu problem prejedanja u modernom društvu i smatraju da bi trebalo više pažnje posvetiti izbegavanju preteranog unosa hrane.

Interesantno je da se u diskusijama često pominje da ljudi koji su prošli kroz ratne periode i gladovanje usled ratnih uslova, pokazuju izuzetnu otpornost na određene bolesti. Ovo može ukazivati na to da organizam u ekstremnim uslovima aktivira skrivene mehanizme samoodržanja.

Metabolički efekti gladovanja

Gladovanje izaziva pad šećera u krvi, što može doneti boljitak naročito kod gojaznih osoba i metaboličkih bolesnika. Oni to često doživljavaju kao osećaj poboljšanog zdravlja, slično kao što se šećer oseća kao težina, a voće kao osveženje.

Postoji nešto što se zove ketonska dijeta, gde telo u nedostatku ugljenih hidrata počinje da koristi masti u obliku tzv. ketonskih tela. Dakle, izbacivanjem ugljenih hidrata i ishrana samo mastima i proteinima dovodi do toga da telo počinje da sagoreva i masti i masne naslage pretvara u energiju.

Međutim, važno je napomenuti da ovu dijetu nije preporučljivo primenjivati duže od nekoliko nedelja tokom godine, jer dugotrajni nedostatak ugljenih hidrata može dovesti do poremećaja u radu organizma.

Praksa intermittent fasting-a (periodičnog gladovanja)

Mnogi ljudi imaju pozitivna iskustva sa tzv. intermittent fasting-om, gde se postiže odnos između sati bez hrane i sati za jelo. Najčešći modeli su:

• 16 sati gladovanja - 8 sati za jelo
• 18 sati gladovanja - 6 sati za jelo
• 20 sati gladovanja - 4 sata za jelo

Neki praktičari ovog vida ishrane ističu da su se navikli da ujutro umesto doručka popiju pola litre vode sa jabukovim sirćetom ili limunovim sokom, ručaju normalno oko 14 ili 15 časova, a večeru pomeraju na 17 časova. Nakon perioda prilagođavanja, mnogi se osećaju energetski puniji i zdraviji.

Jedna od prednosti ovakvog režima je gubitak telesne mase, ali i osećaj pokretljivosti i povećanog tonusa mišića. Osoba dobija motivaciju da još više poboljša svoje fizičko stanje, što dovodi do pozitivnog psihičkog efekta.

Gladovanje i izbacivanje štetnih supstanci

Izuzetno je važno napomenuti da je izbacivanje štetnih supstanci mnogo efikasnije znojenjem nego gladovanjem. Ako želimo da zaobiđemo bubrege u procesu detoxifikacije, tada su sauna i preznojavanje pod ćebetom sa andolom jednom nedeljno odlična opcija. Plivanje takođe može pomoći, ali efekat zavisi od opšteg stanja organizma i osmoze kože.

Gladovanje može pomoći kod gnojnih procesa na zubima - stanje je bolje što manje se jede, jer hranom i pritiskom može doći do unošenja gnoja u krvni i limfni sistem. Isto važi i za promene na ždrelu, grlu, ulkusu želuca i crevima.

Kritike gladovanja

Postoje i brojne kritike gladovanja. Neki smatraju da gladovanje nije odlično za zdravlje - da jeste, svi bi gladovali i bili zdravi umesto da boluju i leče se. Međutim, postoje potvrde da je dobro jednom u životu "pokrenuti" metabolizam da pređe u keto varijantu.

Jedna od glavnih kritika je da gladovanje može dovesti do pada imuniteta i posle raznih bolesti. Takođe, postoje opasnosti od aktiviranja pritajenih bolesti ili parazita (poput askarijaze, ehinokokoze, trihineloze) koji mogu biti okamenjeni imunim sistemom, ali gladovanjem može doći do skidanja kalcifikata sa parazita i njihovog ponovnog aktiviranja.

Pitanje je i motiv gladovanja - da li je zbog linije, dokazivanja nečega, zdravstvenih, socijalnih ili ekonomskih razloga, ili su u pitanju vanredne životne prilike. U svakom slučaju, u redovnim uslovima života gladovanje nije poželjno i preporučljivo, osim u medicinske ili religiozne svrhe.

Religijski post vs. gladovanje

Važno je napraviti razliku između bukvalnog gladovanja i religijskog posta. Dok gladovanje podrazumeva potpuno izbegavanje hrane, religijski post obično podrazumeva izbegavanje određenih vrsta hrane (npr. životinjskih proizvoda), ali ne i potpuno odricanje od hrane.

Međutim, često se u praksi religijski post pretvara u nezdravu praksu gde se unose velike količine ugljenih hidrata i šećera (npr. testenine sa mlevenim orasima i šećerom), što može biti štetno po zdravlje. Pravi post bi trebalo da bude odricanje od bilo kakve hrane u izobilju, uz unos samo osnovnih namirnica poput hleba, povrća i slično.

Lična iskustva sa gladovanjem

Mnogi ljudi dele svoja iskustva sa gladovanjem. Neki navode da su nakon dva dana bez hrane primetili nestanak visokog pritiska, osećaj lakšeg rada na poslu, veću pokretljivost i više energije. Drugi pak ističu da im nakon jednog dana potpunog gladovanja toliko pada pritisak da osećaju vrtoglavicu i moraju da leže.

Zanimljivo je da se mnogi slažu da se organizam relativno brzo navikne na novi režim ishrane. Nakon samo nedelju dana, osoba može da se navikne na manje obroke ili duže periode bez hrane, što dovodi do osećaja bolje kontrole nad svojim telom i apetitom.

Gladovanje i šećer

Jedna od najvećih prednosti gladovanja je smanjenje unosa šećera. Šećer je danas prisutan u gotovo svim industrijski prerađenim proizvodima i predstavlja jednu od glavnih opasnosti po zdravlje, posebno dece.

Postoji mišljenje da bi najbolju uslugu svom zdravlju čovek učinio kada bi uveo "šećerno gladovanje" - makar jedno-dva meseca bez šećera. Ovo podrazumeva ne samo izbacivanje slatkiša i kolača, već i svestan odabir namirnica sa niskim glikemijskim indeksom.

Zaključak: Umerenost je ključna

Kao što vidimo, postoje različita mišljenja i iskustva kada je u pitanju gladovanje. Ono što je sigurno jeste da umerenost i redovnost su najbolji saveznici zdravlja. Pet do šest malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizičku aktivnost predstavlja dokazano dobru kombinaciju za održavanje zdravlja.

Kratkotrajno gladovanje (24-72 sata) može imati pozitivne efekte na organizam, dok dugotrajno gladovanje može biti štetno. Najbolje je konsultovati lekara pre nego što se upustite u bilo kakvu radikalnu promenu ishrane, posebno ako imate hronične bolesti.

Na kraju, važno je naglasiti da svaki organizam je drugačiji i ono što odgovara jednoj osobi možda neće odgovarati drugoj. Ključ je u snalaženju balansa koji odgovara baš vama i vašem načinu života.